Aktivno orijentisana nastava matematike

K1 – kompetencija za užu stručnu oblast

Svima koji izučavaju predmet i nastavu matematike:

• Učiteljima
• Nastavnicima matematike u osnovnim i srednjim školama
• Pedagozima i direktorima

I svim nastavnicima – ljubiteljima matematike!

Da li vi imate sličan problem?

U svakodnevnom radu se susrećemo sa pitanjima učenika: „Šta će meni ovo?“, „Gde ću ovo primeniti?“,  „Zašto ja ovo učim?“.  U nastavi matematike 90% zadataka se svodi na sledeće:  „Rešiti jednačinu…“, „Izračunati…“, „Uprostiti izraz…“

Ništa od ovoga neće biti odgovor ni na jedno od prethodno postavljenih pitanja učenika. Da li je moguće formulisati matematički zadatak nakon čijeg rešavanja nećemo dobiti neko od gore postavljenih pitanja učenika? Takođe se u svakodnevnom radu susrećemo sa problemom potpune pasivnosti učenika tokom rada. Jasno je da je krajnje vreme da aktivno orijentisana nastava intenzivnije uđe u praktični nastavni rad jer: Pamtim 10% onoga što pročitam, 20% onoga što čujem, 30% onoga što vidim, 50% onoga što vidim i čujem, 70% onoga o čemu sam govorim, 90% onoga što sam isprobam i izvedem.

Kako rešiti ovaj problem?

Zadaci tipa: „Rešiti jednačinu…“, „Izračunati…“, „Uprostiti izraz…“ su neophodni za kvalitetnu nastavu matematike. Međutim, na ovom seminaru ćemo formulisati i zadatke u kojima učenike postavljamo u realnu životnu situaciju. Prilikom formulisanja takvih zadataka ćemo obratiti pažnju na sledeće: U realnim životnim situacijama retko ćemo dobiti sve informacije kako bismo rešili neki problem. Retko postoji samo jedan mogući metod ili strategija kojom ćemo rešiti neki problem, obično možemo birati između nekoliko održivih mogućnosti. Takođe ćemo navesti neke od metoda i tehnika kojima ćemo povećati aktivnost učenika u nastavi, a upoznaćemo se i sa Berlinskim modelom pripreme časa.

1. Aktivno orijentisana nastava – Aktivno orijentisana nastava u matematici, prednosti i nedostaci aktivno orijentisane nastave na časovima matematike, prikaz modela nastave u drugim obrazovim sistemima;
2. Didaktička struktura u nastavi matematike – Ciljevi i zadaci nastave matematike, Blumova taksonomija ciljeva učenja, ishodi i postignuća nastave, didaktička struktura modula/nastavne teme;
3. Plan toka časa – model planiranja nastave – Berlinski model, plan toka časa, tipovi zadataka u matematici sa posebnim osvrtom na situacijske zadatke i matematička istraživanja;
4. Završni rad – Nastavne metode i tehnike, primeri časova aktivno orijentisane nastave, kreiranje pripreme za čas sa elementima aktivno orijentisane nastave.

Dragana Ćurčić

Nastavnica matematike u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Bečeju, a od 2011. radi i na poslovima pomoćnice direktorke. Od 2003. godine aktivno je učestvovala u dva projekta reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji (GIZ i CARDS 2). U okviru ovih projekata obučavala se i u oblasti aktivno orijentisane nastave. Stečeno znanje i iskustvo u formalnom vidu prenosi koleginicama i kolegama od 2005. godine, kao koautor i realizator više akreditovanih programa. Učestvovala je u osnivanju dva udruženja nastavnika: „Dositej“ i „Obrazovni impuls“. Spoljna saradnica Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja-Centra za razvoj programa i udžbenika. U OKC timu je od 2013. godine.

Vladimir Marinkov

Osnovne studije je završio na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za matematiku i informatiku, smer Diplomirani matematičar-profesor matematike. Nakon toga je, na istom fakultetu,  završio specijalističke studije metodike nastave matematike. Živi u Novom Sadu, zaposlen u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Vuk Karadžić“ u Staroj Pazovi. Od 2013. godine postaje i deo OKC tima, kao koautor i moderator onlajn seminara.